Istorijski trenutak za inteligenciju

Pre par meseci, Google-ov DeepMind tim je objavio rad u Nature, u kojem su opisali AlphaGo - veštačko inteligentan softver koja je prva u istoriji uspela da pobedi profesionalnog igrača u partiji bez hendikepa. (Kim Myungwan 9d je u svojoj analizi tih partija, bez nekog posebnog razloga, odlučio da se AlphaGo kao igraču obraća u ženskom rodu - mažnjavam). Pobeđeni je najbolje rangirani igrač u Evropi - Kinez po imenu Fan Hui. DeepMind je istog trenutka najavio da će AlphaGo igrati protiv Lee Sedola u martu. (čita se "Ji Setol" - transkripcija korejskog je smešna)

Ovo je velika vest. Programeri, kao i profesionalni igrači su bili ubeđeni da ovako nešto neće da se desi barem još pet do deset godina. Mnogi mediji porede ovaj momenat sa onim iz 90ih, kada je IBM-ov DeepBlue pobedio Kasparova. Ali ovaj momenat nije kao taj momenat.

Fan Hui nije najsnažniji igrač kojeg imamo. Među profesionalcima postoje klase. Iako je Fan Hui trenutno rangiran kao najjači igrač u Evropi, na dalekom istoku se igra mnogo ozbiljnije nego ovde. Profesionalci na istoku konzistentno očekuju da će Lee pobediti AlphaGo, do te mere da se osećaju ljubomorno, jer Lee može da uzme milion dolara bez po muke. (nisam pomenuo, ali meč je za nagradu od milion dolara - Lee ne bi pristao da igra tek onako)

Činjenica da imamo snažnije igrače od Fan Hui-a, doduše, nije posebno interesantna, pošto smo bili mislili da je i ovaj nivo (trenutno) apsolutno nedostižan. Samo to što je DeepMind napravio ovako ogroman skok je već dovoljno impresivno. Razlika između Fan Hui-a i najsnažnijih igrača na svetu nije toliko velika kao razlika između Fan Hui-a i bilo kog drugog programa do sada. Drugim rečima, Google je već prešao veliku većinu puta do krajnjeg cilja. Pošto je dostizanje cilja samo pitanje vremena, precizni odabir trenutka nije posebno zanimljiv.

AlphaGo je kreativna. Već godinama softver za go koristi metode koji se zasnivaju na nasumičnosti. U osnovi, računar nabacuje poteze prilično proizvoljno, i ispituje moguće varijacije koje iz njih proizilaze. Onda poredi ishode i tako se odlučuje za putanju u igri. Ovakav pristup je značajno unapredio snagu veštačkointeligentnih igrača. DeepMind je uspeo da zadrži tu nasumičnost, ali da je "obuzda". Upregnuli su savremen hardver (da budemo jasni - trebao im je savremen hardver) tako da obezbede da AlphaGo igra nepojmljivo mnogo partija sama protiv sebe, i da na specifičan način pamti šablone koji se javljaju u tim partijama. U pravoj partiji, AlphaGo prepoznaje te šablone, i vodi se instinktom koji je stekla u fazi učenja. Ovo je slično ljudskoj profesionalnoj igri - profesionalci u go-u će često imati osećaj (zasnovan na iskustvu) da je potez dobar, i moći će sa velikom sigurnošću da tvrde da je potez kvalitetan, čak i ako nisu isčitali sve varijacije koje slede.

Kad smo već na ovoj temi - zar nije veličanstveno to da čak i čitalac koji nije programer može da shvati u grubim crtama koncepte na kojima je zasnovan savremen veštačkointeligentan sistem?

Go nije šah. DeepBlue je bio pobedio Kasparova primenom "sirove snage". Šah ima dovoljno malu tablu i dovoljno uzak izbor potencijalno dobrih poteza da DeepBlue zapravo nije morao da bude inteligentan u svakodnevnom smislu reči da bi pobedio (ne pokušavam da kažem da za šah nije neophodna inteligencija - ja iskreno volim šah - pričam o veštačkoj inteligenciji, a ne prirodnoj). Go i jeste interesantan zato što su ljudi toliko dugo mogli jasno da pariraju mašinama, nezavisno od njihove procesorske moći. Danas, skoro 20 godina nakon što je Kasparov izgubio, računari i dalje pristupaju šahu "sirovom snagom", do te mere, da postoje alati koji mogu da detektuju da je igrač suviše snažan da bi bio čovek, i ti alati se masovno koriste na šahovskim turnirima za otkrivanje varanja (btw, prošle godine se desio masan skandal sa varanjem u šahu ... gde je profesionalni igrač sakrio telefon u toaletu ... mislim ... ako to nije najsmešnija stvar koju ste čuli danas, ja ne znam).

Ovo sada je ključ: zbog prirode igre, računari sigurno neće moći da čitaju go toliko duboko kao šah još neko vreme, i igrači go-a će, iako pobeđeni, i dalje komunicirati sa inteligencijom, doduše drugačije vrste od sopstvene. Ova redefinicija našeg poimanja inteligencije je ono što je najuzbudljivije. To je jedna paralela koju ovaj trenutak ima sa onim od pre 20 godina. Tada smo bili mislili da će mašina koja može da pobedi u šahu neminovno biti inteligentna, ali smo bili primorani da redefinišemo pojam inteligencije kada je postalo jasno da to nije slučaj. Sada će se možda desiti ista stvar. Možda.

Verujem da će većina nas u ovom meču iz sve snage navijati za Lee-a, ali me prosto oduševljava činjenica da, čak i ako AlphaGo pobedi, to samo znači da će go postati interesantniji nego što je bio. Imamo win-win situaciju.

U sredu u 05:00 po našem vremenu će početi niz od pet mečeva između AlphaGo i Lee Sedola. Zbog prirode meča, mnogi mediji (kako istočni, tako i zapadni) će prenositi partije, uz komentare koji su prilagođeni za ljude koji nikada nisu videli igru, niti imaju iskustva sa njom. Smatrajte se dobrodošlim.

P.S. Opšta reakcija amaterske go zajednice je apsolutno fenomenalana i savršeno ilustruje duh go-a. Citiraću komentar sa Facebook stranice Američke Go Asocijacije: "I look forward to playing, losing, and learning in the new artificial intelligence era".

P.P.S. U čitavom postu tretiram inteligenciju na grub način. Mora biti jasno da inteligencija može da se manifestuje na različite načine, i go je samo jedan od njih. Svakako ne bismo smeli da mislimo da je dobro igranje go-a pokazatelj visoke inteligencije, i da je loše igranje go-a pokazatelj niske inteligencije. Ono što dobro igranje go-a, doduše, jasno ilustruje, je kapacitet za kreativnost, prepoznavanje šablona, i učenje koji mašinama definitivno fali. Šta god inteligencija bila, AlphaGo joj se bliži.